Apneja i hrkanje u snu
Činjenice o apneji i hrkanju
Do skora se smatralo da hrkanje predstavlja zanemarljiv zdravstveni problem. Međutim, u poslednje četri decenije, nakon intenzivnog proučavanja, došlo se do zaključka da hrkanje može biti jedan od glavnih simptoma koji može da ukaže na mnogo ozbiljniji problem - apneju u spavanju. Ovaj česti poremećaj spavanja podrazumeva periodične zastoje u disanju tokom sna, koji mogu biti opstruktivnog ili centralnog tipa. Kod opstruktivne apneje dolazi do mlitavosti i kolapsa mekih tkiva gornjih disajnih puteva čime je sprečen prolazak vazduha. Smatra se da je poremećaj klinički značajan ako se u toku noći javi više od 5 ovakvih zastoja na sat spavanja, i ako oni pojedinačno traju duže od 10 sekundi. Apneja opstruktivnog tipa je znatno češća (devet od deset svih slučajeva apneje je posledica opstrukcije gornjih disajnih puteva). Procena je da između 2 i 4 procenata stanovništva pati od ovog poremećaja, pri čemu su u više od 65% slučajeva u pitanju muškarci. Značajan broj slučajeva apneje se otkriva i kod dece.
Dijagnostikovanje i lečenje apneje
Klinički pregled je neophodan, ali često ne i dovoljan da bi se utvrdila ozbiljnost poremećaja. Zbog toga je po pravilu neophodno napraviti merenje funkcije disanja u toku spavanja pomoću specijalizovanih aparata (tzv. polisomnografija).
Najznačajnije posledice su vezane za povećanu dnevnu pospanost i kardio-vaskularne poremećaje. Prekomerna dnevna pospanost i umor su, pored hrkanja, uočljivi i lako se prepoznaju. Osobe koje boluju od apneje u spavanju se često žale da se osećaju neispavano i posle dugog spavanja. Najčešći kardiovaskularni poremećaji su:
• infarkt miokarda;
• srčana slabost;
• cerebro-vaskularni poremećaji;
• srčane aritmije;
• povišen krvni pritisak;
• plućna hipertenzija;
• zadebljanje leve komore srca;
• iznenadna smrt.
Najefikasniji vid lečenja apneje je CPAP (kontinuirani pozitivni vazdušni pritisak). U raznim varijantama, postoje i aparati (autoCPAP, BiPAP) koji isporučuju vazduh pod varijabilnim pritiskom, čime prvenstveno olakšavaju proces izdisanja vazduha. Ostale metode lečenja uključuju upotrebu posebnih viličnih proteza, hirurške intervencije, bihevioralne intervencije i upotrebu lekova.
Simptomi apneje
• osećate se pospano ili umorno i posle dužeg spavanja?
• pospani ste dok vozite?
• često imate glavobolje?
• često se budite nadraženog grla?
• rečeno vam je da glasno hrčete?
• rečeno vam je da vaše disanje periodično utihne u toku spavanja?
• dešava se da se u toku noći budite uz gušenje ili kratkog daha?
• često imate noćne more?
• imate probleme sa kontrolom mokrenja?
• imate neobjašnjivo visok krvni pritisak?
Ukoliko ste odgovorili potvrdno na tri ili više pitanja, postoji velika verovatnoća da patite od apneje u spavanju. Preporučujemo vam da se što pre obratite stručnjaku za poremećaje spavanja koji će, posle odgovarajućih testova, preduzeti neophodno lečenje.
