Bol u donjem delu leđa
Kada se javlja bol u leđima?
Bol u donjem delu leđa (lumbo-sakralnom dulu) je česta simptomatologija u našoj populaciji. Može biti akutni (traje do mesec i po dana) i hronični (traje više od 3 meseca). Uzroci su brojni, a praktično svi organi u maloj karlici mogu refleksno dati simptome bola u donjem delu leđa (kod žena, ginekološki problemi najčešće).
Koji su mogući uzroci nastanka bola u donjem delu leđa?
• degenerativne promene na nivou kičmenih pršljenova (spondiloza) koja počinje već posle 30. godine;
• spondilolisteza (pomeranje pršljenova ka napred, najčešće zbog traume);
• spinalna stenoza (suženje kičmenog kanala kao posledica degenerativnih promena i upalnih procesa);
• diskus hernija (prolabiranje pulpnog sadržaja u okolni prostor i samim tim mogući pritisak na spinalne nerve);
• sy piriforme (sy m. piriformisa tj. pritisak na išijadični nerv tog mišića zbog disbalansa peritrohanterne muskulature);
• skolioza (krivljenje kičme u levu ili desnu stranu);
• vrlo često bolovi nastaju i pri dugotrajnom vršenju neke radnje ili raznih trauma kao što su saobraćajni udesi, povrede u sportu...
• među česte uzroke tegoba u leđima treba spomenuti i gojaznost kao vrlo negativan faktor.
Dijagnostika bola u leđima
Što se tiče dijagnostike, obavezno treba uraditi pregled fizijatra ili pregled ortopeda (po potrebi pregled neurologa pa i neurohirurga). Ako je indikovana uraditi i Rtg L-S dela kičme, CT ili MR kao i EMNG (o vrsti pregleda odlučuje ordinarijus tj. lekar koji je pregledao pacijenta).
Kako ublažiti bol u leđima?
Kada je dijagnostikovana bolest hroničnih bolova u donjem delu leđa, a to je najčešće lumbalni sindrom, određuje se terapija koja je individualna. Savetuje se uzimanje analgetika i miorelaksansi za opuštanje muskulature. Savetuje se relativno mirovanje, dok se ne savetuje pasivno ležanje u krevetu kao nekada, a prija i termoefekat kao i poseban položaj u krevetu (tzv. Vilijamsov položaj sa savijenim nogama u kolenu i kuku na jedan ili drugi bok, na leđima, nikako na stomaku).
Kineziterapija i fizikalna terapija su nezamenjivi (laser, UZ, NFMP, elektroforeza raznih medikamenata). Program vežbi treba da sadrži kretanje, dinamičke vežbe, razgibavanje i vežbe istezanja određenih mišića, brže hodanje i svakodnevna šetnja dva puta po minimalno 30 minuta.
Važno je izbegavati prinudne položaje (duže stajanje ili sedenje, dizanje težih predmeta bez zaštitnih položaja) i obezbediti adekvatan dušek.
Kiropraktika se u poslednje vreme savetuje, ali u strogo indikovanim slučajevima i obazrivo od strane stručnog lica, uz uvek predhodno urađen MR tog dela kičme. Najbolje je prvo primentiti fizikalnu terapiju, eventualno parenteralnu terapiju tj. injekcije i sve ono što smo napred naveli, uporno i duže vreme pa tek onda, ukoliko se ne smire tegobe primeniti i kiropraktiku.
Po smirivanju tegoba važno je naučiti vežbe za lumbo-sakralni deo (Reganove vežbe) i raditi ih redovno da ne bi došlo do novih ataka bolova u donjem delu leđa. Joga se ne savetuje u ovom slučaju, dok pilates vežbe imaju značajno mesto u lečenju ovih tegoba.
Operacija kao krajnje rešenje
Za prevenciju tegoba kod bolova u donjem delu leđa, kao i za prevenciju okoštavanja, preporučuje se ishrana bogata voćem, povrćem i nezasićenim masnim kiselinama iz plave morske ribe i hladno ceđenih biljnih ulja. Od velike važnosti je da organizam dobije dovoljno vode (minimum 2 litra dnevno), jer njen nedostatak kičma brzo oseti. Banjsko lečenje je indikovano, kao i bavljenje rekreacijom. U krajnjem slučaju kada ništa od gore navedenih metoda ne donosi rezultat, preporučuje se operativni zahvat i to samo kod apsolutnih indikacija.
