Insulinska rezistencija
Šta sve treba da znamo o insulinskoj rezistenciji?
Da bismo razumeli insulinsku rezistenciju, prvo moramo objasniti ulogu insulina u ljudskom organizmu. Insulin je hormon pankreasa koji regulise metabolizam šećera. Tokom jela, naše telo pretvara hranu u dijetetske šećere, a insulin počinje da se izlučuje ne bi li smanjio šećer u krvi, zapravo signalizirao ćelijama da se ,,otvore" za šećer koji dolazi i pretvore ga u energiju. Kod insulinske rezistencije, ćelije ne reaguju i ne otvaraju se, što rezultira povećanjem nivoa insulina u krvi. Tokom vremena, pankreas pokušava da reguliše nivo šećera u krvi, proizvodeći sve više i više insulina, sve dok se potpuno ne ,,istroši" i prestane da proizvodi dovoljne količine insulina. Tada dolazi po povećanja šećera u krvi I kliničkog ispoljavanja predijabetesa, a kasnije i pravog dijabetesa.
Ko je u riziku od insulinske rezistencije?
Može se reći da je svaka osoba u riziku od insulinske rezistencije u manjoj ili većoj meri. Osobe sa viškom telesne težine imaju povećan rizik u poređenju sa opštom populacijom. Rizik dodatno raste ukoliko u porodici postoji istorija dijabetesa tipa 2, kod osoba starijih od 45 godina, kod osoba afričkog ili latinoameričkog porekla, kod pušača, kod žena koje su imale dijabetes u tudnoći, kao i kod onih koji koriste određene lekove (uključujući steroide, antipsihotike i lekove za HIV). Postoje i druga medicinska stanja i oboljenja povezana sa insulinskom rezistencijom, poput opstruktivne apneje u snu, masna jetre, sindroma policističnih jajnika (poznatog kao PCOS), Kušingovog sindroma i akromgelije. Dakle, previše masnog tkiva naročito oko stomaka, takozvano visceralno masno tkivo u telu može biti povezano sa insulinskom rezistencijom.
Koji su simptomi insulinske rezistencije?
Ljudi sa insulinskom rezistencijom često nemaju nikakve simptome. Ponekad se pacijeni žale na pojačan umor, pospanost nakon obroka, ponekad na napade gladi nakon kozumiranaja slatkiša, navode i da osećaju nadutost i otečenosti. Postoje neki znakovi insulinske rezistencije koje lekar može primetiti, a to su: obim struka preko 102cm kod muškaraca i preko 88 cm kod žena tamne, baršunaste mrlje na koži zvane akantoza nigricans. Takođe, krvni pritisak od 140/90 mmHg ili viši, nivo glukoze na prazan stomak jednak ili veći od 5,7 molo/l, Hb A1C vrednosti iznad 5,7% nivo triglicerida na prazan stomak iznad 1,7 , i HDL holesterol ispod 1,03 kod muškaraca, odnosno ispod 1,3 kod žena, takođe mogu ukazivati na postojanje insulinske rezistencije.
Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?
Ako lekar primeti ove simptome, može sprovesti fizički pregled i različite analize krvi koje mere nivo glukoze i insulina u krvi, kao i nivo istih nakon opterećenja šećerom tkz OGT test. Takođe kontrolišu se hormoni kore nadburežne žlezde, štitne žlezde, nivo masti u krvi i enzimi jetre.
Kako se leči insulinska rezistencija?
Prevencija insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2 moguća je uz promene načina života, medikamente terapije ili kombinacijom oba pristupa. Nagli gubitak težine putem drastičnih dijeta može biti opasan i kontraproduktivan. Umesto toga, konsultujte se sa lekarom ili nutricionistom kako biste uključili zdravu hranu poput voća, povrća, orašastih plodova, mahunarki i proteina u ishranu. Razmotrite i uvođenje fizičke aktivnosti i pokreta u svakodnevni život na način koji vam prija.
Šta ukoliko se dijagnostikuje insulinska rezistencija?
Iako nije uvek moguće trajno pobediti insulinsku rezistenciju, svakako možete pomoći svom telu da postane osetljivije na insulin, određenim životnim sitlom i pravilnom ishranom. Slušajte svoje telo, smanjite stres i pružite mu odgovarajuću ishranu i aktivnosti. Endokrinološki pregled dostupan je u okviru MediGroup zdravstvenog sistema, kao i testovi na insulinsku rezistenciju u okviru laboratorija širom Srbije.
