Otkrivamo najčešće istine i zablude o raku grlića materice
Koje su najčešće zablude o raku grlića materice?
Nažalost, i dalje postoji mnogo mitova i zabluda koji se vezuju za rak grlića materice i preventivnim skrining metodama, a te iste zablude doprinose tome da se rano otkrivanje ove nemilosrdne bolesti koja svake godine odnosi živote više od 300.000 žena širom sveta, nepotrebno odlaže. U nastavku teksta ,,razbijamo" 10 takvih mitova i savetujemo da se za sva dodatna pitanja, obratite svom ginekologu, na redovnom ginekološkom pregledu.
MIT 1: Rak grlića materice javlja se samo kod starijih žena
NETAČNO. Rak grlića materice može se javiti u bilo kojoj starosnoj dobi. Statistike pokazuju da je prosečna starost dijagnoze prekanceroznih promena na grliću materice 29 godina, dok je za invazivni karcinom prosečna starost 47 godina. Iako se bolest retko otkriva kod žena u dvadesetim godinama, ipak se može se desiti. Stoga se preporučuje redovno obavljanje Papanikolau (Papa) testa počev od 21. godine.
MIT 2: PAPA test je bolan
NETAČNO. PAPA test ne boli. U najgorem slučaju, postupak može izazvati blagu nelagodnost, pogotovo ukoliko ste zabrinuti zbog rezultata testa, ili ga radite prvi put. Svaka žena treba da bude svesna da je neugodan osećaj beznačajan u poređenju sa benefitima ovog testa koji bukvalno spašava živote.
MIT 3: Nemam simptome, pa mi skrining nije potreban
NETAČNO. Rak grlića materice može biti prisutan i bez ikakvih simptoma. Zapravo, većina ljudi zaraženih HPV virusom nema simptome. Skrining testovi, poput Papa testa, dizajnirani su da otkriju promene ćelija grlića uzrokovane HPV-om kod zdravih osoba koje nemaju simptome. Lekari savetuju da žene ne čekaju pojavu specifičnih znakova ili simptoma kako bi se testirale. Skrining omogućava identifikaciju atipičnih ćelija i njihovo lečenje mnogo pre nego što se simptomi pojave. Kada se pojave, simptomi raka grlića materice mogu biti zbunjujući i nedefinisani. Upozoravajući znaci, poput krvarenja ili abnormalnog vaginalnog sekreta, često se pogrešno tumače kao simptomi drugih, uobičajenih medicinskih stanja.
MIT 4: Nakon lečenja raka grlića materice, trudnoća više nije moguća
DELIMIČNO TAČNO. Obično se ženama kod kojih je dijagnostikovan rak grlića materice preporučuje histerektomija (klasična operacija uklanjanja materice – unutrašnjeg organa žene u kojem se trudnoća razvija) i/ili hemoterapija i radioterapija. Međutim, postoji i alternativa klasičnom tretmanu, koja omogućava očuvanje reproduktivne funkcije, pa žena dijagnostikovana sa rakom grlića materice može postati majka. Ovo je konzervativni tretman raka grlića materice, koji se preporučuje kod ranih stadijuma bolesti, kada ćelije raka nisu doprle do limfnih čvorova. U slučajevima kada je, uz histerektomiju, potrebno i hirurško uklanjanje jajnika, treba znati da postoje metode očuvanja plodnosti koje lekari preporučuju ženama pre početka lečenja. Na primer, mogu se koristiti tehnologije asistirane reprodukcije za zamrzavanje jajnih ćelija i/ili embriona.
MIT 5: Pozitivan rezultat PAPA testa znači da imam rak grlića materice
NETAČNO. PAPA test se radi kako bi se otkrile rane promene ćelija grlića materice uzrokovane upornom infekcijom HPV virusom. Tečni PAPA test značajno poboljšava identifikaciju ćelijskih lezija. Veoma retko abnormalan rezultat znači da imate rak grlića materice. U većini slučajeva abnormalnosti znače da ćelije uzete sa grlića izgledaju drugačije od normalnih ćelija kada se posmatraju pod mikroskopom. Ukoliko se ne leče, ove lezije se tokom godina mogu razviti u rak. Sve žene sa abnormalnim rezultatima, po savetima ginekologa, treba češće da dolaze na preglede i vode računa o svom reproduktivnom zdravlju, i slušati savete koji su potrebni da bi se sprečio rak grlića materice.
MIT 6: HPV je retka infekcija. Pogađa samo osobe koje često menjaju partnere
NETAČNO. HPV infekcija je veoma česta. Statistike pokazuju da će 8 od 10 osoba u nekom trenutku svog života biti zaraženo. Genitalni HPV se lako prenosi putem intimnog kontakta kože u genitalnoj regiji, uključujući dodirivanje, oralni seks ili seksualne odnose sa partnerom istog pola. Dakle, što je osoba seksualno aktivnija i ima više partnera, to je veća verovatnoća da će biti zaražena HPV-om. Nažalost, upotreba kondoma ne pruža 100% zaštitu. Važno je napomenuti da HPV infekcija ne znači automatski da je vaš trenutni partner bio neveran. Virus može ostati neotkriven godinama, pa je teško utvrditi tačan trenutak zaraze.
MIT 7: PAPA test se ne radi tokom menopauze
NETAČNO. Prema međunarodnim smernicama, Papa test se preporučuje svim ženama uzrasta od 21 do 65 godina, uključujući i žene u menopauzi. Žene starije od 65 godina treba da razgovaraju sa svojim ginekologom o potrebi za nastavkom testiranja, posebno ako imaju najmanje 3 negativna testa i nisu imale abnormalne rezultate u poslednjih 10 godina.
MIT 8: PAPA test se može raditi tokom menstruacije
NETAČNO. PAPA tekst, nije preporučljivo raditi tokom menstruacije. Za precizniji rezultat, najbolje je testirati se u sredini menstrualnog ciklusa. Takođe, preporučuje se izbegavanje seksualnih odnosa 48 sati pre testa, ispiranja vagine ili upotrebe vaginalnih lekova dva dana pre testa, jer sve ove aktivnosti mogu dovesti do oštećenja ćelija grlića.
MIT 9: Primila sam vakcinu protiv HPV-a i više ne moram da radim PAPA test
NETAČNO. Papa test je važan i nakon HPV vakcinacije. HPV vakcina sprečava infekciju određenim sojevima virusa, a poznato je da 80% slučajeva raka grlića materice uzrokuje uporna infekcija ovim tipovima virusa. Stoga, vakcinacija protiv HPV-a ne znači da ne treba redovno raditi Papa test.
MIT 10: U mojoj porodici nema slučajeva raka grlića materice, te mi nije potreban ni skrining
NETAČNO. Većina tipova raka grlića materice izazvana je određenim sojevima humanog papiloma virusa (HPV). HPV se prenosi kontaktom kože tokom vaginalnog, oralnog ili analnog seksa sa osobom koja ima virus. HPV infekcija je toliko česta da će skoro svaka seksualno aktivna osoba biti zaražena u nekom trenutku svog života ukoliko nije vakcinisana. Međutim, samo mali broj muškaraca i žena zaraženih HPV-om razvija rak. Nedostatak porodične istorije raka grlića materice nije prediktor i nije razlog da žene izbegavaju preporučene skrining testove. Više o raku grlića materice i prevenciji, možete saznati putem na sledećoj strani.
