Multipla skleroza
Šta je multipla skleroza?
Multipla skleroza (MS) je hronično neurološko oboljenje, koje je glavni uzrok funkcionalne onesposobljenosti u populaciji mladog, odraslog stanovništva. Javlja se najčešće kod osoba između 20. i 40. godine života i do 3 puta češće kod žena nego kod muškaraca. U našoj zemlji je registrovano oko 9.000 oboljelih od multiple skleroze. Reč je o relativno čestom oboljenju. Na 100.000 stanovnika u regionu Beograda ima oko 100 obolelih.
Ne zna se tačan uzrok bolesti, ali je jasno da je reč o autoimunom obolenju mozga i kičmene moždine, gde kod određenih osoba, pod uticajem nekog okidača (najčešće je to infekcija), dolazi do rekacije sopstvenog imunog sistema prema nervnom tkivu, konkretno prema omotaču nervnih ćelija koji se zove mijelin i koji biva oštećen, te se zato ova bolest svrstava u demijelnizaciona obolenja.
Incijalna reakcija koja se dešava je zapaljenskog tipa, ali se od samog početka bolesti sporo progresivno odvijaju i degenerativni procesi u nervnom sistemu. Jasno je dokazana veća učestalost Multipla skleroze kod osoba koje su imale infekciju Epstein-Barr virusom (infektivna mononukleoza), kao i kod osoba koje imaju nizak nivo vitamina D u krvi, te kod pušača.
Forme multipla skleroze
Postoje dve osnovne forme multipla skleroze: relapsno-remitentna forma (RR) i primarno progresivna (PP) forma.
Kod RR forme bolest počinje iznenada, akutnom pojavom nekog neurološkog simptoma ili više njih. Najčešći simptomi su zamagljenje vida na jednom oku, potom trnjenje jednog ekstremiteta, jedne strane tela, obe noge, slabost jedne strane tela ili obe noge, otežan hod, nestabilnost, pojava duplih slika. Pojavi ovih simptoma može, ali ne mora da na nekoliko dana ili nedelja prethodi respiratorna ili crevna infekcija. Ovakava iznenadna pojava simptma zove se atak MS-a ili relaps. Relaps se leči primenom visokih doza kortikosteroida ili ukoliko oni nisu efekasni - terapijskom izmenom krvne plazme. Kod značajnog broja pacijenata pod uticajem terapije dolazi do potpune ili delimične redukcije simptoma, što se sve evidentira pregledom neurologa. Međutim, problem nasataje kada se posle kraćeg ili dužeg vremena javi novi relaps. Suviše česti relapsi su znak visoke aktivnosti bolesti, što nije dobar prognostički znak. Kao posledica relapsa postepeno se akumulira fizička onesposobljenost, koja je drugi značajan parametar u praćenju aktivnosti bolesti.
PP forma bolesti od se razvija vrlo postepeno. Ona se javlja kod oko 15% pacijenata. Mesecima i godinama se razvija postepeno progresivno otežan hod, što je osnova kliničkog ispoljavanja ove forme. Nema jasnih relapsa bolesti. Međutim, akumulacija onesposobljenosti je stalna.
Praćenje aktivnosti multipla skleroze
Ova bolest nikada ne spava, i kada između dva relapsa osoba nema nikave simptome, to ne znači da se ne odvijaju patološki procesi u mozgu i kičmenoj moždini. U kojoj se meri to dešava, pratimo povremenim sprovođenjem snimanja mozga magnetnom rezonacom. Na snimku se vide tipične promene koje odgovaraju MS-u i ukoliko se njihov broj uvećava između dva snimanja, to je takođe veoma važan parametar aktivnosti bolesti. Aktivnost multipla skleroze se prati kroz broj relapsa na godišnjem nivou, postojanje akumulirane fizičke onesposobljenosti i broja i vrste promena na MR mozga.
Terapije multipla skleroze
U zavisnosti od ovih parametara, neurolog određuje koju vrstu imunomodulatorne ili imunosupresivne terapije pacijent treba da prima. Ovo su terapije koje menjaju prirodni tok multipla skleroze na bolje. Do 1995. godine i pojave interferona beta, nije postojao lek koji bi mogao da menja prirodni tok bolesti. Danas ima 13 lekova koji to čine. Neki od njih imaju umerenu efekasnost, a drugi su visoko efekasni u zaustavljanju aktivnosti i progresije ove bolesti.
Na žalost u našoj zemlji jako ograničen broj pacijenata sa multipla sklerozom je bio na terapiji lekovima umerene efeikasnosti i to prvom generacijom u koje spadaju interferoni i glatiramer acetat. Republički fond za zdravstvo plaćao je tu terapiju za oko 1.100 pacijenata, dok su lekovi novije generacije su bili dostupni pacijentima samo kroz učešće u kliničkim studijama, što je koristio relativno mali broj obolelih. Na sreću, od pre nekoliko godina, Republički fond za zdravstvo je povećao broj pacijenata kojima će se plaćati troškovi terapije MS-a, kako umereno efikasnim lekovima, tako i visko efikasnom terapijom na ukupno 2.400 pacijenata, što je više nego duplo u odnosu na raniju brojku. Jako je bitno da se naglasi da se na ovom broju ne sme stati, jer suština primene terapije je u što ranijem početku od trenutka uspostavljanja dijagnoze.
