Zbog čega se prelomi češće dešavaju kod žena u menopauzi?

Menopauza predstavlja značajan period u životu svake žene, obeležen brojnim hormonalnim promenama koje utiču na fizičko i emocionalno zdravlje. Redukcija nivoa estrogena dovodi do jedne od najvažnijih posledica ovih promena - smanjenja gustine kostiju, čime se povećava rizik od osteoporoze i preloma. Često uzrokovani padovima, ovi prelomi mogu značajno otežati svakodnevne aktivnosti, smanjiti samostalnost i negativno uticati na kvalitet života. S obzirom na to da su žene u menopauzi posebno izložene ovom riziku, pravilna rehabilitacija nakon povreda postaje ključna.

U razgovoru sa prim dr Biljanom Marjanović, specijalistom fizikalne medicine i rehabilitacije, subspecijalistom dečje fizijatrije u MediGroup zdravstvenom sistemu, otkrili smo kako izgleda proces rehabilitacije nakon preloma i koje su to mere kojih bi trebalo da se pridržavamo kako bismo vreme oporavka sveli na minimum.

“Kod osoba koje se ne bave redovno sportom izdvajaju se tipične grupe preloma. Na primer, prelom radijusa na tipičnom mestu prilikom pada na šaku, odnosno prelom ručnog zgloba, predstavlja značajan problem kod žena u menopauzi. U praksi se često događaju prelomi lumbalnog i torakalnog pršljena, a zatim i vrata butne kosti, dok se kod osoba koje imaju osteoporozu, frakture kostiju mogu dogoditi čak i pri nošenju manjeg tereta. Zbog toga je prevencija kako osteoporoze, tako i padova generalno od izuzetne važnosti”, kaže dr Marjanović.

Rehabilitaciji nakon preloma je potrebno pristupiti sa posebnom pažnjom. Na samom početku, ponekad i dok je imobilizacija još uvek u toku, korišćenje magnetoterapije može imati značajne koristi za osteosintezu i formiranje kalusa. Ova terapija koristi se pod uslovom da nema kontraindikacija, a kao najdelotvornije doktorka je izdvojila i sledeće terapije.

“Poželjno je uključiti IFS ili TECAR terapije koje su zbog svog resorptivnog i antiinflamatornog dejstva, ključne u sprečavanju komplikacija, oštećenja cirkulacije ili razvijanja algodistrofičnog sindroma (stanje koje karakteriše hronični bol i obično se javlja nakon povrede ili operacije). Ovo je posebno značajno kod starijih pacijenata ili onih sa komorbiditetima, ali i kod pušača. Na kraju, kineziterapija može biti presudna za pravilnu razradu zgloba, koordinaciju hoda i jačanje mišića”, istakla je dr Marjanović.

IFS terapija se odnosi na interferentne struje, koje predstavljaju efikasnu elektrostimulacionu terapiju. One koriste kombinaciju dve ili više struja različitih frekvencija kako bi se smanili bol i upala, ali i poboljšala cirkulacija.

Sa istim ciljem primenjuje se i TECAR terapija koja podrazumeva lokalizovanu upotrebu visokofrekventnih radiotalasa koji omogućavaju direktno povećanje temperature odabranih dubokih tkiva. Ista predstavlja jedan od najsavremenijih i najefikasnijih oblika primene toplote u cilju lečenja i oporavka pacijenata, a često se koristi zajedno sa IFS terapijom kako bi se postigao optimalan rezultat.

Vreme potrebno da bi se pacijent potpuno oporavio je individualno i zavisi od mnogo faktora, a posebno od vrste preloma. Iako nije pravilo, u praksi se pokazalo da rehabilitacija traje kraće kod zdravih i mlađih osoba kod kojih je uglavnom dovoljno uraditi jedan set terapija od 10 tretmana, uz prateće vežbe. Sa druge strane, kod pacijenata sa pridruženim bolestima, posebno kada je prisutan i poremećaj cirkulacije, oporavak može trajati i tri puta duže jer isti, pored vežbi koje se podrazumevaju, zahteva uključivanje minimum tri seta terapija.

Pored preporučenih terapija, a za poboljšanje opšteg stanja organizma nakon preloma, doktorka savetuje i povećan unos tečnosti, kao i konzumaciju zelenog povrća, mlečnih proizvoda i sardina. Ove namirnice su bogate ključnim nutrijentima koji podržavaju regeneraciju kostiju i poboljšavaju imunitet. Jačanju kostiju može doprineti izlaganje jutarnjem suncu, a vitamin D i kolagen treba unositi i preventivno.

“Čak i ukoliko se osoba u potpunosti oporavila, potrebno je nastaviti sa vežbama jačanja muskulature i održavati pokretljivost zglobova. Svojim pacijentima savetujem da provere gustinu kostiju”, rekla je doktorka Marjanović.