Odluka o odlaganju trudnoće: donošenje važnih odluka na vreme

Savremeni način života sve češće podrazumeva odlaganje roditeljstva, a odluku o očuvanju reproduktivnog zdravlja je važno doneti u mladosti.

Istraživanja su pokazala da su krajem šezdesetih godina žene prvo dete rađale sa 23 godine. Danas je ta granica početka razmišljanja o materinstvu pomerena na preko 30 godina.

Ipak, bez obzira na savremeni društveni i sociološki kontekst koji se umnogome promenio, takozvani biološki sat, odnosno trajanje generativnog perioda, otkucava isto.

Svaka žena treba da ima na umu da šansa za ostvarivanje trudnoće počinje da pada posle 35. godine, da bi sa 40 godina šansa za uspeh vantelesne oplodnje bila između 15-20%. Posle 42. godine, ovaj procenat se i dalje smanjuje, da bi sa 45 godina pao na ispod 1%.

Koji socio-kulturološki razlozi utiču na „kasno roditeljstvo”?

Savremeni način života i novi pogledi na život, odnosno brojni socio-kulturološki razlozi, doprineli su da se granica za trudnoću, a samim tim i roditeljstvo, pomera i odlaže za kasniju životnu dob. Stil života, karijera, strah od drastičnog povećanja odgovornosti kako materijalne tako i emotivne, finansijska i stambena stabilnost i odabir partnera postali su ključni faktori kada je reč o svesnom odlaganju roditeljstva.

Da li postoje medicinski opravdani razlozi zbog kojih je preporučeno odlaganje roditeljstva?

Uz razloge koje uslovljava društveni aspekt, postoje i medicinski razlozi, poput malignih oboljenja i terapija transplantacije organa, zbog kojih se pacijenti odlučuju da zamrznu svoj reproduktivni materijal, budući da zračne terapije mogu uticati na degeneraciju ćelija. Neka od takvih stanja, koja se danas veoma uspešno leče ukoliko se otkriju u ranoj fazi su kancer dojke ili limfomi.

No, bez obzira na sve, biološki proces smanjenja plodnosti se ne menja.

Zato je očuvanje plodnosti uz pomoć zamrzavanja jajnih ćelija ili spermatozoida postalo opcija koja omogućava ženama i muškarcima da odlože roditeljstvo, a da ne rizikuju smanjenje šansi za trudnoću kasnije u životu.

Da li je moguće produžiti prirodni generativni period?

Žene se rađaju sa određenim brojem jajnih ćelija čiji broj se sa godinama smanjuje, kao i njihov kvalitet, tako da mogućnost oplodnje jajnih ćelija sa godinama opada.

Žene bi trebalo da zamrznu jajne ćelije sa ciljem odlaganja materinstva, najkasnije do svoje 35. godine, jer u kasnijim godinama verovatnoća ostvarenja trudnoće sa zamrznutim ćelijama drastično opada. Takođe, treba imati u vidu da i kod muškaraca sa dobrim spermogramom kvalitet spermatozoida opada posle 40. godine starosti.

Ne postoji nijedan lek koji bi taj biološki proces smanjenja broja i kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida mogao da uspori ili spreči.

Da li se može unapred odrediti koliko će trajati generativni period?

 Subspecijalista fertiliteta i steriliteta, na osnovu ultrazvučnog pregleda i rezultata određenih hormona u krvi može da proceni ovarijalnu rezervu tj. rezervu jajnih ćelija u jajnicima. Pacijentkinjama sa smanjenom ovarijalnom rezervom, lekar će izvesno preporučiti da što pre zatrudne.

Šta je analiza Antimilerijalnog hormona (AMH)?

AMH je laboratorijska analiza koja pomaže doktoru da posle izvršenih pregleda ima uvid u ovarijalnu rezervu. Prema tome, subspecijalista fertiliteta i steriliteta koji se bavi lečenjem infertiliteta može da uvidom u zdravstveno stanje pacijentkinje, a na osnovu anamneze, ultrazvučnog pregleda i rezultata hormonskih analiza da procenu o potencijalnoj rezervi jajnika, odnosno o potencijalnom broju preostalih jajnih ćelija. Na osnovu toga može da da preporuku o ranijem planiranju začeća ili planiranju zamrzavanja jajnih ćelija, kako bi se moglo odložiti materinstvo.

Šta ima negativan uticaj na reproduktivno zdravlje?

I žene i muškarci mogu da naruše reproduktivno zdravlje, odnosno kvalitet jajnih ćelija i spermatozoida, nezdravim načinom života. Gojaznost, smanjena fizička aktivnost, pušenje, konzumiranje alkohola i narkotika utiču negativno na reproduktivno zdravlje, kao i na opšte zdravlje.

Da li je proces zamrzavanja reproduktivnom materijala bezbedan i u kojoj je meri učinkovit?

Savremena medicina je prepoznala značaj očuvanja plodnosti i danas su tehnike krioprezervacije tkiva, jajnih ćelija, spermatozoida i embriona unapređenjem dovedene gotovo do savršenstva po kriterijumu bezbednosti, efektivnosti i svrsishodnosti. Postupak očuvanja plodnosti je važan jer omogućava odlaganje rađanja. Uspešnost vantelesne oplodnje je u direktnoj korelaciji sa starošću žene u momentu kada je rađena aspiracija, odnosno zamrzavanje jajnih ćelija. Postupak zamrzavanja reproduktivnog materijala podrazumeva zamrzavanje jajnih ćelija i spermatozoida.

Koji su osnovni koraci procedure zamrzavanja reproduktivnog materijala KOD ŽENA?

Nakon konsultacije sa ginekologom, žene najpre prolaze kroz obavezne pripremne preglede koji obuhvataju ginekološki ultrazvučni pregled, kolposkopski pregled i laboratorijske analize. Nakon kompletne pripreme, u drugoj fazi se sprovodi postupak stimulacije jajnika lekovima koji izazivaju rast većeg broja folikula, uz ultrazvucno praćenje rasta folikula i određivanje potrebnih hormonskih analiza, te se u adekvatno vreme vrši aspiracija jajnih ćelija koje se, ukoliko su dobrog kvaliteta, zamrzavaju.

Da li je zamrzavanje reproduktivnog materijala bezbolno?

Aspiracija je bezbolna procedura koja se vrši pod anestezijom, a pacijentkinja se posle 2 sata otpušta kući. Cela procedura traje 2 do 4 nedelje, što zavisi od vrste protokola stimulacije.

Koji su osnovni koraci procedure zamrzavanja reproduktivnog materijala KOD MUŠKARACA?

Zamrzavanje semenih ćelija i tkiva testisa su procedure koje se rade u cilju očuvanja plodnosti kod muškarca. U cilju zamrzavanja sperme potrebno je da se prvo obavi konsultacija sa našim subspecijalistom fertiliteta i steriliteta, urade potrebne analize i zakaže zamrzavanje uzorka. Kod muškaraca procedura traje koliko i samo davanje uzorka i zbog svoje jednostavnosti procedura zamrzavanja muškog reproduktivnog materijala je češća u kliničkoj upotrebi. Davanje uzorka za zamrzavanje semena se može izvršiti u našoj bolnici ili uzorak možete doneti od kuće uz poštovanje procedure koju će Vam objasniti naš stručni tim. Ukoliko iz nekog razloga ne možete da date uzorak ili u uzorku nema spermatozoida, uzorak se može dobiti punkcijom ili biopsijom. Praksa je pokazala da se češće zamrzava muški reproduktivni materijal jer je procedura davanja uzorka jednostavna i duže je u kliničkoj upotrebi te su pacijenti informisaniji.

Kako se mogu upotrebiti zamrznute jajne ćelije ili spermatozoidi?

Ljudske jajne ćelije su veoma osetljive na procedure zamrzavanja i odmrzavanja zbog njihove veličine i kompleksnosti i potrebno je, ne samo da jajne ćelije prežive procedure zamrzavanja i odmrzavanja, već i da zadrže svoj potencijal i da ostanu sposobne da budu oplođene i da kasnije budu sposobne da se razvijaju u kvalitetan embrion koji će rezultirati trudnoćom i porođajem. Odmrznute jajne ćelije se mogu oploditi spermom partnera ili donora koja takođe može biti ili odmrznuta ili sveža.

Naime, posle odmrzavanja jajnih ćelija biolozi vrše njihovu oplodnju sa spermatozoidima partnera i dobijen embrion se ubacuje u matericu žene koja je u tom ciklusu prethodno dobila određene lekove da bi joj se unutrašnjost materice pripremila za embrio transfer. Preostali eventualno dobijeni embrioni se zamrzavaju i čuvaju.

Šta podrazumeva procedura frizing „po slamici“ i gde se čuva zamrznuti reproduktivni materijal?

Frizing po slamici predstavlja način čuvanja reproduktivnog materijala i podrazumeva da se reproduktivni materijal smešta u slamicu koja se odlaže u specijalne kontejnere za zamrzavanje punjene tečnim azotom. Zamrznuti materijal pacijenata se čuva u specijalnim kontejnerima u IVF laboratoriji koji se nalaze u Specijalnoj ginekološkoj bolnici MediGroup Jevremova. Jedino embriolozi u kontrolisanim uslovima imaju pristup navedenim kontejnerima i reproduktivnom materijalu i mogu rukovati materijalom.

U zavisnosti od broja jajnih ćelija koje se dobiju u postupku vantelesne oplodnje zavisi i broj slamica u kojima će biti smeštene i zamrznute. Specijalna ginekološka bolnica MediGroup Jevremova kroz postupak zamrzavanja obezbeđuje zamrzavanje u dve slamice i čuvanje do dve godine. Navedeno ulazi u cenu usluge, a svaka dodatna slamica se naplaćuje.

Muškarcima kod kojih analize i pregledi iz paketa ukazuju na neophodnost zamrzavanja spermatozoida preporučuje se postupak zamrzavanja. Spermatozoidi se čuvaju u slamicama. U zavisnosti od količine semene tečnosti zavisi i broj slamica u kojima će biti smešteni i zamrznuti. Specijalna ginekološka bolnica MediGroup Jevremova kroz postupak zamrzavanja obezbeđuje čuvanje do dve godine. Navedeno ulazi u cenu usluge, a svaka dodatna slamica se naplaćuje. Ukoliko muškarac nije u mogućnosti da kroz postupak ejakulacije dobije spermatozoide, vrši se biopsija testisa (postupak Mirko tese) na osnovu koje se dobija tkivo testisa koje se zamrzava. Specijalna ginekološka bolnica MediGroup Jevremova kroz postupak zamrzavanja obezbeđuje zamrzavanje tkiva testisa sa čuvanjem do 2 godine do 4 pakovanja. Navedeno ulazi u cenu usluge, a svako dodatno pakovanje se naplaćuje.

Da li su sve analize koje su deo Paketa reproduktivnog zdravlja neophodne?

Analize koje se rade u okviru paketa su odabrane od strane stručnjaka za fertilitet i sterilitet u cilju provere reproduktivnog zdravlja. Subspecijalista fertiliteta i steriliteta tokom prve konsultacije, koja je deo Paketa reproduktivnog zdravlja, upoznaje pacijenta sa analizama i pregledima koji mu predstoje i pojašnjava važnost analiza koje služe za proveru reproduktivnog zdravlja.

Šta se dešava ukoliko analize koje su deo Paketa reproduktivnog zdravlja nisu u granicama normale?

Subspecijalista fertiliteta i steriliteta će ukoliko analize nisu u granicama normale dati savet i adekvatnu terapiju te usmerenje, čime će biti ispunjen ceo Paket reproduktivnog zdravlja. Ukoliko subspecijalista, nakon svih analiza koje su deo Paketa reproduktivnog zdravlja, proceni da je potrebno dalje lečenje – ono nije uključeno u cenu paketa.

Koliko se dugo prema Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) može čuvati zamrznuti reproduktivni materijal?

Prema Zakonu o BMPO reproduktivni materijal se može čuvati maksimalno do 10 godina.