Koprivnjača (Urtikarija)
Šta je urtikarija, odnosno koprivnjača?
Urtikarija, ili koprivnjača, je polietiološko oboljenje koje se na koži karakteriše naglom i prolaznom pojavom izdignutih, dobro ograničenih, eritematoznih papula i plakova praćenih svrabom. Urtikarija se često koristi i kao deskriptivni termin sa kojim se opisuju kožne promene koje po sličnostima odgovaraju promenama koje nastaju u kontaktu kože sa listovima koprive (Urtica dionica). Ipak, termin urtikarija bi trebalo koristiti da se označi oboljenje koje može biti akutnog ili hroničnog toka, a u čijoj osnovi mogu biti uzročnici različitog porekla.
Koji su simptomi koprivnjače?
Osnovna promena koja se javlja na koži je urtika, koja nastaje kao posledica vaskularne reakcije u koži koja je posredovana hemijskim medijatorima od kojih je najpoznatiji histamin. Aktivnošću histamina u koži, dolazi do širenja krvniih sudova i povećanja njihove propustljivosti, što za posledicu ima edem (otok) derma, eritem (crvenilo) i svrab. Navedene promene mogu biti pojedinačne ili se mogu slivati, a obično su simetrične i svrab je redovno pristutan. Kod izraženijeg edema derma, promene mogu biti blede u centru, a ružičaste po obodu. Urtike se povlače posle nekoliko sati, po pravilu traju najduže 24h, a dalji tok oboljenja protiče u sukcesivnim naletima.
Kada edem zahvati primarno dublje slojeve kože i sluzokože, subkutano i submukozno tkivo, nastaje angioedem. Javlja se u zonama sa rastresitim vezivnim tkivom - na kapcima, usnama, jeziku, a može zahvatati ždrelo i dušnik. Klinički se manifestuje elastičnim otokom bledoružičaste boje, a promene su veće i više bole nego što svrbe. Otok ždrela dovodi do otežanog gutanja, a otok dušnika do gušenja, što angioedem svrstava u potencijalno životno ugrožavajuća stanja koja je potrebno hitno medicinski zbrinjavati. Angioedem se može javiti izolovano, a može i biti pratilac kako akutne tako i hronične urtikarije.
Razlike između akutne i hronične koprivnjače
U zavisnosti od trajanja, urtikarija može biti akutna ili hronična. Izgled, broj i distribucija promena su kod akutnihih i hroničnih urtikarija isti, ali su tok i etiologija bolesti različiti. Akutna urtikarija se karakteriše naletima promena koji se mogu javljati najviše do šest nedelja. Javlja se u svim uzrastima, ali je češća kod dece i mlađih osoba. U najvećem broju slučajeva uzroci su virusne infekcije gornjeg respiratornog trakta, potom lekovi, ređe hrana. Ipak, u polovini slučajeva uzročnik ostaje nepoznat (idiopatska urtikarija). Hronična urtikarija je ona kod koje naleti nastavljaju da se javljaju i duže od 6 nedelja. Mogu trajati mesecima, a u nekim slučajevima i godinama. Obično se sreće kod sredovečnih osoba, pretežno ženskog pola. U 45 % slučajeva uzročnik je nepoznat. Od poznatih uzročnika najčešće se izdvajaju fizički okidači: mehanički stimulisi (dermografizam ili "pisanje po koži"), fizički napor, promene temperature, izlaganje suncu (solarna urtikarija), zatim autoimuni mehanizmi, pseudoalergijske reakcije, ređe okultne infekcije (Helicobacter pylori).
Kako se dijagnostikuje koprivnjača?
Druga dermatološka i sistemska oboljenja mogu po svojim promenama podsećati na urtikariju, ili mogu u sklopu kliničke slike imati urtikarijalne promene. Stoga, postavljanje definitivne dijagnoze i otkrivanje uzroka vrlo često zahtevaju multidiscipliniarni pristup i uključivanje više lekara među kojima su specijalista dermatovenerologije, alergologije, reumatologije, gastroenterologije... Dermatolog, pored detaljnog pregleda i anamneze, može tražiti i dodatne testove u vidu laboratorijskih analiza krvi, alergoloških proba, fizičkih testova, a izuzetno može tražiti i biopsiju kože u cilju određivanja uzročnika.
Lečenje koprivnjače
Terapija urtikarije se zasniva na izbegavanju uzročnika i provocirajućih faktora (kada su poznati) i sistemskoj primeni antihistaminika. Antihistaminici su lekovi koji se vezuju za histaminske receptore i blokiraju ih, što za posledicu ima sprečavanje oslobađanja histamina. Kod lakših oblika akutne i hronične urtikarije najčešće će biti dovoljna monoterapija u vidu H1 antihistaminika druge generacije. Vaš dermatolog ili alergolog mogu povećati doze ili uvesti kombinaciju antihistaminika u zavisnosti od terapijskog odgovora. U težim slučajevima kratkotrajno se mogu davati i sistemski glukokortikoidi, posebno u slučaju pojave angioedema, kada su neophodan vid terapije.
