Pregled neurologa

Pored napretka u dijagnostici bolesti nervnog sistema i medicine uopšte, pregled lekara specijaliste neuriologa je nezamenljiv i najvažniji početni korak u ispitivanju i dijagnostici neuroloških bolesti. Lekar neurolog dobija dragocene informacije pregledom pacijenta prilikom ulaska u ordinaciju, posmatranjem njegovog aspekta i hoda, verbalne komunikacije tokom uzimanja podataka o njegovim tegobama (anamneza), kao i podataka o njegovim ranijim bolestima ili povredama i sklonostima (lična anamneza), kao i o eventualnim bolestima u porodici.

Nakon inspekcije i anamneze obavlja se neurološki pregled u užem smislu reči:

• pregled glave i vrata: obraća se pažnja na eventualne vidljive povrede ili anomalije (deformiteti), palpatorna bolna osetljivost pojedinih delova glave (tzv. Waleuxove tačke), pokretljivost glave i vrata, pojačan spazam mišića vrata, eventualno postojanje deformiteta (npr. torticollis – krivošije);
• rade se testovi kojima se ispituju moždani živci, koji obezbeđuju (inervišu) funkciju  svih delova glave. Njih ima 12 pari za levu i desnu polovinu glave i svaki od njih ima svoju funkciju (kao npr. mirisni živac, očni živac i živci za pokretanje očnih jabučica, živac za sluh i ravnotežu, za ukus i gutanje, za senzibilitet lica, za mimičke mišiće lica, za mišiće jezika i živac „lutalica“ koji ima značajnu funkciju u kontroli rada srčanog mišića);
• posebno je važan pregled refleksa zenica, njihova širina i eventualna asimetrija njihovih reakcija i širine. Ispitivanje pokreta očiju (nistagmus – spontani brzi sitni ili ponekad grubi i jasno vidljivi pokreti (trzaji) očnih jabučica, duple slike, spušteni kapci (ptoza), spontano poigravanje kapaka, uži ili širi očni prorez i sl.). Dodatno se obraća pažnja na poremećaj sluha i funkcije govora i gutanja;
• meningealni znaci – bolno jako zatezanje vrata koje se potencira savijanjem glave i trupa napred i podizanjem nogu u vertikalni položaj, što uz jaku glavobolju i povraćanje postavlja sumnju na meningitis (zapaljenje moždanih opni oko mozga);
• pregled ekstremiteta, ruku i nogu, njihova pokretljivost, gruba motorna snaga, pojačan tonus (spazam ili rigor) ili mlitavost (opuštenost) mišića;
• ispitivanje tetivnih mišićnih refleksa (TR) ima poseban klinički značaj. Pojačani mišićni refleksi upućuju na ozbiljnu sumnju na oštećenje CNS-a. Oslabljeni ili ugašeni, kao i postojanje patoloških refleksa imaju veliki značaj u postavljanju sumnje na oštećenje mozga ili kičmene moždine;
• ispitivanje funkcija malog mozga, obuhvata ispitivanja koordinnacije i ravnoteže, postojanje tremora (podrhtavanja) ruku ili nogu;
• utvrđivanje funkcije pražnjenja mokraćne bešike i creva, nevoljno pražnjenje (inkontinencija) ili otežano pražnjenje (retencija – zadržavanje mokraće i stolice) ili opstipacija kod otežanog pražnjenja stolice;
• utvrđuju se i poremećaji hoda, koji mogu ukazati na određene bolesti poput Parkinsonove, ili na oštećenja peronealnog živca ili slabinskih (lumbalnih) korenova L4 i L5 u kičmenom kanalu.

Pregled neurologa se uobičajeno obavlja na indikaciju nekog lekara specijaliste koji smatra da je potreban neurološki pregled.

• nije potrebna posebna priprema za neurološki pregled;
• pregled neurologa se obavlja bez posebne aparature i instrumenata;
• potrebno je da pacijent donese svu raspoloživu medicinsku dokumentaciju o prethodnim pregledima, snimanjima i laboratorijskim rezultatima ukoliko ih ima, a koje je obavljao ranije po predlogu drugih lekara specijalista.