Znam da sam za moje doktore ja superheroj!

 Rejan Salihović bio je kao i svi drugi dečaci – radostan i bezbrižan. Ipak, jednog jutra tokom igre, život porodice iz Sarajeva se promenio kada se Rejanovo oko iznenada okrenulo ka nosu. Porodica je započela iscrpljujuću potragu za odgovorima i rešenjem koji su se činili daleko i nedostižno.

„Kao majci, srce mi se slomilo. Najgore je kad ne možeš da pomogneš svom detetu“, kaže Muamera Salihović, Rejanova majka, prisećajući se trenutka kada je prvi put primetila promenu.

„Sedeli smo, pili kafu, on se igrao, i oko mu je odjednom otišlo prema nosu. Činilo se kao bezazlena stvar, ali je zapravo bila početak dugog puta“, navodi Muamera.

Isprva, činilo se kao sitan problem, ali majčinski instinkt je govorio drugačije.

„Svaka majka zna kada nešto nije u redu sa njenim detetom. Znala sam da ovo nije samo prolazna faza“, priseća se Muamera.

Njihov put do dijagnoze nije bio jednostavan. Sledila je serija pregleda i konsultacija, a svaki je dolazio sa istim odgovorom: Svi nalazi su u redu. Stručnjaci u Sarajevu savetovali su nošenje naočara za strabizam, uverenje da je problem lako rešiv. Međutim, slučaj je bio mnogo komplikovaniji nego što se u prvi mah mislilo i naočare nisu bile dovoljne da reše problem. Rejanovo stanje se nije popravljalo, a zabrinutost njegove majke rasla je iz dana u dan. Dok je Rejan nastavljao da se bori sa svakodnevnim izazovima, Muamera nije prestajala da traži odgovore.

„Svake večeri, kad bi Rejan zaspao, satima sam pretraživala internet, razgovarala sa prijateljima i članovima porodice – sve u potrazi za pravim rešenjem“, ističe Muamera.

Pretraživajući mogućnosti za operaciju, naišla je na preporuke za MediGroup Kliniku Miloš. Uz podršku porodice i bez obzira na sve izazove, Muamera nije odustajala.

„Moja najveća snaga bio je moj sin, posebno jer je prozivanje u školi počelo da ga povređuje. Nisam htela da gledam kako pati“, priča Muamera.

Kada su konačno stigli u MediGroup Kliniku Miloš, dočekao ih je naš tim lekara i medicinskog osoblja pun razumevanja i podrške. Operacija, koja je trajala duže nego što se očekivalo, na kraju je bila uspešna.

„Kad nam je sestra saopštila da je operacija uspela, svi smo plakali, od sreće i olakšanja – mi kao porodica, lekari, sestre... Bili smo kao jedan tim“, opisuje Muamera taj emotivni trenutak.

Za Rejana, rezultat je bio više od fizičke promene. On je danas ponovo dečak kakav je bio – siguran, srećan i slobodan. Operacija mu je vratila ne samo oko, već i sigurnost.

„Osećao sam se kao heroj. Voleo bih da se zahvalim lekarima i sestrama iz Klinike Miloš jer su mi ostvarili želju i vratili oko na mesto“, ponosno kaže Rejan.

Njegova majka, koja za doktore ima samo reči hvale, poručuje svim roditeljima da su jači nego što misle i da ne gube veru i da uvek traže najbolje rešenje za svoje dete.

„Za mene su lekari iz Klinike Miloš superheroji, i uvek ćemo imati poverenje u njih“, zaključuje Muamera.

Rejanova priča nije samo priča o uspešnoj operaciji – to je priča o hrabrosti, porodici i lekarima koji vraćaju osmeh na lice deteta.